Projekat

Posted: Mon Nov 27, 2006 9:43 pm

DoÅ¡lo je vreme da ova organizacija poÄne ozbiljno da radi, a to podrazumeva izradu projekata. Istina je da smo mladi i neiskusni i da nam treba pomoÄ‡. Ako ima neko da je veÄ‡ radio na nekom projektu, da je pomagao ili bar gledao kako drugi rade, da je voljan da nam pomogne, da nas nauÄi, neka se javi. Svaki savet je dobro doÅ¡ao.

Joined: 16 Feb 2008 Posts: 22

Takki wrote:

DoÅ¡lo je vreme da ova organizacija poÄne ozbiljno da radi, a to podrazumeva izradu projekata. Istina je da smo mladi i neiskusni i da nam treba pomoÄ‡. Ako ima neko da je veÄ‡ radio na nekom projektu, da je pomagao ili bar gledao kako drugi rade, da je voljan da nam pomogne, da nas nauÄi, neka se javi. Svaki savet je dobro doÅ¡ao.

Puno srece u radu i da uspete puuuno toga da ostvarite - kako u svom privatnom zivotu tako i da uspete da olaksate drugim zenama da dodju do svoga cilja i 'zaljuljaju kolevku'. A kao odgovor na vase pitanje - bili kao organizacija ozbiljni ili ne, moj savet je pocnite od pitanja - sta uopste zelite i smatrate da mozete da postignete? Projekat je samo korak ka ostvarenju tog cilja, pisanje predloga projekta tek sredstvo koje ce vam pomoci da nekom jasnije iznesete tu svoju svoju ideju, svoj plan realizacije i dobijete podrsku ako vam je uopste potrebna.

Nekada je dovoljno i ovoliko sto ste vec uradile - pokrenuti zene na pricu, razmenu korisnih informacija, uzajamnu podrsku u teskim trenucima i dilemama koje sve na svoj nacin imamo. Ako ipak zelite vise, pocnite sa razmisljanjem kome sve zelite pomoci i na koji nacin, ova ideja sa zakonom je zanimljiva, ali ne vidim zasto pre svega smatrate da je potreban, sta zelite njime promeniti u sadasnjoj situaciji... sve to prvo morate razmotriti - a pisanje peticije......ee kad dotle dodje to tek jos i bude najlaksa stvar na kraju .... prvo treba sagledati problem koji resavate iz mnogo uglova, razmotriti vise mogucih resenja, p atek ako procenite da je bas taj odabrani ujedno i najbolji nacin za njegovo resavanje... samo lagano... i puno srece...